Колико окретаја рулета има на сат зависи од самог стола: када је сто пун, у казину их је неколико десетина, за празним још више, а на електронском или online рулету много више, јер се не чека на исплату добитака. Боје жетона на рулету имају сврху: за столом у казину сваки играч добија жетоне посебне боје, како би се знало чији је који улог. Вредност те боје одређује се при куповини и вреди само за тај сто.
Крупије води игру по сталном реду: позива на улоге, покреће точак, баца куглицу у супротном смеру и затвара опкладе пре него што куглица успори. Када куглица стане, обележава добитни број, скупља изгубљене жетоне и исплаћује добитнике од највеће опкладе наниже. Тек затим уклања ознаку и почиње нову рунду. За живим столом све то траје пар минута, па је број окретаја по сату ограничен брзином дељења и бројем играча. Брзина не мења шансе, већ само трошак по сату.
Историја рулета креће из Француске у осамнаестом веку, а точак са само једном нулом појавио се у европским казинима у деветнаестом веку, како би игра привукла више играча од конкуренције. Точак у Америци задржао је и дуплу нулу. Да ли су сви точкови рулета исти? Нису: разликују се у броју нула. Данас се играју три врсте: европски, амерички и француски рулет, при чему је француски европски точак уз посебно правило за нулу. Постоји и рулет са две куглице одједном, где се на једном окретају врте две куглице, а исплате су прилагођене томе.