Pojam "prednost kuće u karipskom pokeru" traži kratak pregled igre. Karipski poker je igra sa pet karata protiv dilera, bez blefa i bez drugih igrača u igri. Iz klasičnog pokera preuzima jedino jačinu ruku, a ostalo određuju ante, kvalifikacija dilera i tabela isplata. Ko razume ta tri pojma, vidi i gde igra najviše košta i kada je pametnije odustati.
Prednost kuće u karipskom pokeru iznosi oko pet odsto antea, više nego u većini drugih stonih igara. Najveći deo te prednosti dolazi iz pravila kvalifikacije: kad diler nema kvalifikaciju, jaka ruka igrača naplaćuje samo ante, a poziv se vraća bez dobitka. Osnovna strategija je prosta: nastaviti sa parom ili jačom rukom, a odustati sa slabijom, uz par izuzetaka kod asa i kralja. Ni tačna igra ne briše tu prednost.
Kako se deli karipski poker? Diler u karipskom pokeru ne donosi nijednu odluku: deli karte, otvara jednu svoju, a posle odluka igrača otvara ostale četiri i proverava da li ima kvalifikaciju. Deli se iz jednog špila, koji se posle svake ruke ponovo meša, ručno ili mašinom. Igračima nije dozvoljeno da jedni drugima pokazuju ili menjaju karte, jer bi to promenilo izglede. Svaka ruka ide sama protiv dilera, pa potez suseda ne menja tuđi ishod.
Igrač stavlja ante, pa on i diler primaju po pet karata, a jedna karta dilera ostaje otvorena za sve za stolom.
Sporedna opklada sa stalnim ulogom, najčešće vezana za progresivni džekpot, koja plaća jaku ruku igrača od boje naviše bez obzira na dilera.
Samo ante; zato se ruke slabije od para, osim nekoliko izuzetaka sa asom i kraljem, predaju bez dodatnog uloga.
Samo jednu otvorenu kartu; ostale četiri diler otvara tek kada svi igrači odluče da li nastavljaju ili odustaju.
Obično od jedan prema jedan za par do sto prema jedan za kraljevsku boju, ali mnoge sale ograničavaju najveću isplatu, pa važi tabela sa stola.
Poziv je ulog dvostruko veći od antea; osnovna strategija kaže da se nastavlja sa parom ili jačom rukom, uz par izuzetaka kod asa i kralja.