Појам "предност куће у карипском pokeru" тражи кратак преглед игре. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, види и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Предност куће у карипском pokeru износи око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара. Највећи део те предности долази из правила квалификације: кад дилер нема квалификацију, јака рука играча наплаћује само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је проста: наставити са паром или јачом руком, а одустати са слабијом, уз пар изузетака код аса и краља. Ни тачна игра не брише ту предност.
Како се дели карипски poker? Дилер у карипском pokeru не доноси ниједну одлуку: дели карте, отвара једну своју, а после одлука играча отвара остале четири и проверава да ли има квалификацију. Дели се из једног шпила, који се после сваке руке поново меша, ручно или машином. Играчима није дозвољено да једни другима показују или мењају карте, јер би то променило изгледе. Свака рука иде сама против дилера, па потез суседа не мења туђи исход.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Споредна опклада са сталним улогом, најчешће везана за прогресивни џекпот, која плаћа јаку руку играча од боје навише без обзира на дилера.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.