Појам "руке у карипском pokeru" тражи поглед на сто са пет карата. Карипски poker се игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко зна та три појма, зна и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, пара, два пара и три исте, преко кенте, боје и фула, до poker руке, кента боје и краљевске боје. Што је рука јача, позив више плаћа, обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. Многе сале ограничавају највећу исплату, па табела на столу говори више од општег списка. Јака рука вреди много само када се дилер квалификује.
Карипски poker правила стају у неколико реченица: играч поставља анте, затим он и дилер примају по пет карата, с тим да је једна дилерова карта отворена. Играч затим одустаје и губи анте, или наставља уз позив, улог од два антеа. Дилер се квалификује са асом и краљем или јачом руком. Без квалификације анте добија један према један, а позив се враћа. Уз квалификацију се пореде руке.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара, па је разумно пре прве руке одредити када се игра завршава.